ИНФОРМАТИКА је област која се прогресивно развија као императив савременог пословања и рада. Развој привреде и друштва у целини подразумева висок ниво ИТ знања а тиме и висок ниво образовања ИТ стручњака.
У складу са претходним одредницама ЦИЉ студијског програма Информатика подразумева образовање и креирање кадрова оспособљених за широк спектар информатичких компентеција из домена рачунарског хардвера, оперативних система, професионалне примене апликативних софтвера различите намене, база података, објектно орјентисаног програмирања, модерне примене интернет технологија, електронског пословања, Web дизајна и програмирања у Интернет окружењу, пројектовања информационих система, рачунарских мрежа, апликативне примене мултимедијалних алата, математичког моделирања и других информатичких дисциплина.
Такође циљ је крирање ИТ профила који поуздано, професионално, тимски, са изграђеним осећајем за значај информација могу под вођством ИТ стручњака академског нивоа реализовати најсложеније захтеве у простору информационо- комуникационих технологија.
Циљеви студијског програма су:Наведени циљеви се постижу кроз:
Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области информатике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Универзитету у Приштини - Природно-математичког факултета.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (предавањима, вежбања, семинарски радови, колоквијуми, тестови, и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета, него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.
Р.бр. | Шиф. Пред. | Назив предмета | Сем. | Активна настава | Остали часови | ЕСПБ | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
П | В | ИР | ||||||||
ПРВА ГОДИНА | ||||||||||
1. | 19.MMM002 | Линеарна алгебра | 1 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
2. | 19.MMM003 | Основи рачунарске технике | 1 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
3. | OI.OSI113 | Физика за информатичаре | 1 | 2 | 2 | / | / | 6 | ||
4. | 19.MMM046 | Енглески језик 1 | 1 | 1 | 1 | / | / | 4 | ||
5. | OI.OSI115 | Комуницирање и односи са јавношћу | 1 | 2 | 1 | / | / | 6 | ||
6. | 19.MMM048 | Енглески језик 2 | 2 | 1 | 1 | / | / | 4 | ||
7. | OI.OSI122 | Математичка анализа | 2 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
8. | 19.MMM016 | Алгоритмии структура података | 2 | 2 | 3 | / | / | 7 | ||
9. | 19.MMM008 | Аналитичка геометрија | 2 | 2 | 2 | / | / | 5 | ||
10. | OI.OSI125 | Архитектура и организацијa дигиталних рачунара | 2 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
Укупно часова активне наставе у години | 22 + 22 = 44 | |||||||||
Укупно ЕСПБ | 60 | |||||||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||||||
11. | 19.MMM011 | Дискретне стуктуре | 3 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
12. | 19.MMM021 | Објектно орјентисано програмирање | 3 | 2 | 3 | / | / | 7 | ||
13. | OI.OSI213 | Увод у ВЕБ и интернет технологије | 3 | 2 | 2 | / | / | 6 | ||
14. | OI.OSI214 | Вероватноћа и статистика | 3 | 3 | 2 | / | / | 7 | ||
15. | OI.OSI215 | Оперативни системи | 3 | 2 | 2 | / | / | 6 | ||
16. | OI.OSI221 | Базе података 1 | 4 | 2 | 3 | / | / | 7 | ||
17. | OI.OSI222 | Рачунарске мреже | 4 | 3 | 2 | / | / | 6 | ||
18. | 19.MMM026 | Нумеричка анализа | 4 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
19. | OI.OIZ1 | Изборни блок 1 (бира се 1 од 2) | 4 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
1. | OI.OSI225 | Скрипт језици | ||||||||
2. | OI.OSI224 | Интернет паметних уређаја | ||||||||
Укупно часова активне наставе у години | 23 + 23 = 46 | |||||||||
Укупно ЕСПБ | 60 | |||||||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||||||
20. | OI.OSI311 | Основи вештачке интелигенције | 5 | 2 | 2 | / | / | 6 | ||
21. | OI.OSI312 | Компјутерска графика и дизајн | 5 | 2 | 2 | / | / | 6 | ||
22. | OI.OSI313 | Базе података 2 | 5 | 2 | 3 | / | / | 6 | ||
23. | OI.OIZ2 | Изборни блок 2 (бира се 1 од 2) | 5 | 2 | 2 | / | / | 6 | ||
3. | OI.OSI314 | Учење на даљину у настави информатике | ||||||||
4. | OI.OSI315 | Електронска управа | ||||||||
24. | OI.OIZ3 | Изборни блок 3 (бира се 1 од 2) | 5 | 3 | 2 | / | / | 8 | ||
5. | 19.MMM022 | Педагогија | ||||||||
6. | OI.OSI317 | Конкурентно рачунарство | ||||||||
25. | OI.OSI321 | Увод у машинско учење | 6 | 2 | 3 | / | / | 6 | ||
26. | OI.OIZ4 | Изборни блок 4 (бира се 1 од 2) | 6 | 2 | 2 | / | / | 7 | ||
7. | OI.OSI322 | Мултимедијални системи у настави информатике | ||||||||
8. | OI.OSI323 | Компјутерске анимације | ||||||||
27. | OI.OIZ5 | Изборни блок 5 (бира се 1 од 2) | 6 | 3 | 2 | / | / | 8 | ||
9. | 19.MMM017 | Психологија | ||||||||
10. | OI.OSI325 | Сигурност и заштита рачунарских система | ||||||||
28. | OI.OIZ6 | Изборни блок 6 (бира се 1 од 2) | 6 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
11. | OI.OSI326 | Методика наставе информатике | ||||||||
12. | OI.OSI327 | Управљање пројектима у ИТ | ||||||||
Укупно часова активне наставе у години | 21 + 21 = 42 | |||||||||
Укупно ЕСПБ | 60 | |||||||||
ЧЕТВРТА ГОДИНА | ||||||||||
29. | OI.OSI411 | Рачунарски алати | 7 | 3 | 2 | / | / | 6 | ||
30. | OI.OSI412 | Теорија информација и заштитно кодовање | 7 | 2 | 2 | / | / | 6 | ||
31. | OI.OSI413 | Програмски преводиоци | 7 | 3 | 2 | / | / | 6 | ||
32. | OI.OSI414 | Наука о подацима | 7 | 2 | 3 | / | / | 6 | ||
33. | OI.OIZ7 | Изборни блок 7 (бира се 1 од 2) | 7 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
13. | OI.OSI415 | Електронско пословање | ||||||||
14. | OI.OSI416 | Тестирање и квалитет софтвера | ||||||||
34. | OI.OSI421 | Дизајнирање корисничког интерфејса | 8 | 3 | 3 | / | / | 6 | ||
35. | OI.OSI422 | Софтверско инжењерство | 8 | 4 | 3 | / | / | 7 | ||
36. | OI.OIZ8 | Изборни блок 8 (бира се 1 од 2) | 8 | 3 | 3 | / | / | 7 | ||
15. | OI.OIS423 | Интернет маркетинг | ||||||||
16. | OI.OIS424 | Клијент-сервер технологије | ||||||||
37. | OI.OSI425 | Стручна/Педагошка пракса | 8 | / | / | / | 6 | 3 | ||
38. | OI.OSI427 | Предмет завршног рада | 8 | / | / | 1 | 1 | 2 | ||
39. | OI.OIS428 | Завршни рад | 8 | / | / | / | 2 | 4 | ||
Укупно часова активне наставе у години | 23 + 21 + 1 = 45 | |||||||||
УКУПНО ЕСПБ | 60 |
Информатика је област која се прогресивно развија као императив савременог пословања и рада. Развој привреде и друштва у целини подразумева висок ниво ИТ знања, а тиме и висок ниво образовања ИТ стручњака.
У складу са претходним одредницама, циљ студијског програма ОАС Информатика подразумева образовање и креирање кадрова оспособљених за широк спектар информатичких компентеција из домена рачунарског хардвера, оперативних система, професионалне примене апликативних софтвера различите намене, база података, објектно орјентисаног програмирања, машинског учења, модерне примене интернет технологија, електронског пословања, Web дизајна и програмирања у Интернет окружењу, пројектовања информационих система, рачунарских мрежа, апликативне примене мултимедијалних алата, математичког моделирања и других информатичких дисциплина.
Такође, циљ је крирање ИТ профила који поуздано, професионално, тимски, са изграђеним осећајем за значај информација, могу под вођством ИТ стручњака академског нивоа реализовати најсложеније захтеве у простору информационо-комуникационих технологија.
Циљеви студијског програма су:Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области информатике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Универзитету у Приштини - Природно-математичког факултета.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70% поена студент стиче кроз предиспитне обавезе (предавања, вежбе, семинарски радови, колоквијуми, пројекти, и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка.
Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил, не само кроз бирање изборних предмета, него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскoм програму и методама наставе.
Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исходи студијског програма, према којима би свршени студенти, односно дипломирани информатичари, стекли низ креативних способности које би их оспособиле за запошљавање, а које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира.
Током студија се посебна пажња поклања стицању најновијих знања из информатичких технологија које се прогресивно усавршавају, а све у циљу решавања сложених практичних проблема из различитих сфера живота и рада.
Студијски програм ОАС Информатика основних академских студија садржи све основне елементе курикулума, који важе за област рачунарских наука, те као такав се изводи на готово свим високошколским установама овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле Болоњску реформу, а које изводе образовање у области рачунарских наука.
Да би се осигурала компатибилност предложеног студијског програма Информатика основних академских студиja и одговарајућих студијских програма из европског образовног простора извршена је детаљна анализа и поређење.
Компатибилност студија овог студијског програма осигурана је задржавањем услова уписа, темељне структуре и садржаја програма. Уочљив је значајн квалитет, савременост и међународна усаглашеност овог предложеног студијског програма, са студијским програмима овог типа, који се реализују на иностраним високо школским установама, посебно у оквиру европског образованог простора.
Поређење програма према заступљености појединих главних група предмета показује значајан степен њихове усаглашености, док су извесна минимална оступања присутна код изборних предмета. Уз то, многи предмети предложеног и упоредивих студијских програма имају сличне садржаје, али им се називи донекле разликују.
Р.бр. | Шиф. Пред. | Назив предмета | Сем. | Пред | Вежбе | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|---|---|
ПРВА ГОДИНА | ||||||
1 | 51111 | Линеарна алгебра | 1 | 3 | 3 | 7 |
2 | 51112 | Основи рачунарске технике | 1 | 3 | 3 | 7 |
3 | 51113 | Физика за информатичаре | 1 | 2 | 2 | 6 |
4 | 51114 | Енглески језик 1 | 1 | 1 | 1 | 4 |
5 | 51115 | Аналитичка геометрија | 1 | 2 | 2 | 6 |
6 | 51121 | Енглески језик 2 | 2 | 1 | 1 | 4 |
7 | 51122 | Математичка анализа | 2 | 2 | 2 | 6 |
8 | 51123 | Алгоритми и структура података | 2 | 2 | 3 | 7 |
9 | 51124 | Електроника за информатичаре | 2 | 2 | 2 | 6 |
10 | 51125 | Архитектура и организацијa дигиталних рачунара | 2 | 3 | 2 | 7 |
Укупно часова активне наставе | 21 | 21 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||
11 | 51211 | Дискретне структуре | 3 | 3 | 3 | 7 |
12 | 51212 | Објектно орјентисано програмирање | 3 | 2 | 3 | 7 |
13 | 51213 | Енглески језик 3 | 3 | 1 | 1 | 4 |
14 | 51214 | Вероватноћа и статистика | 3 | 3 | 3 | 7 |
15 | Блок 1 | Изборни блок 1 | 3 | |||
1 | 51216 | Увод Web и интернет технологије | 3 | 3 | 7 | |
2 | 51217 | Развој веб апликација | 3 | 3 | 7 | |
16 | 51221 | Комуницирање и односи са јавношћу | 4 | 2 | 2 | 6 |
17 | Блок 2 | Изборни блок 2 | 4 | |||
3 | 51222 | Рачунарске мреже | 4 | 3 | 10 | |
4 | 51223 | Сигурност и заштита рачунарских система | 4 | 3 | 10 | |
18 | 51224 | Енглески језик 4 | 4 | 1 | 1 | 4 |
19 | 51225 | Нумеричка анализа | 4 | 3 | 3 | 7 |
Укупно часова активне наставе | 22 | 22 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||
20 | 51311 | Педагогија | 5 | 3 | 3 | 8 |
21 | 51312 | Базе података | 5 | 2 | 3 | 7 |
22 | Блок 3 | Изборни блок 3 | 5 | |||
5 | 51313 | Електронска управа | 3 | 3 | 8 | |
6 | 51314 | Учење на даљину | 3 | 3 | 8 | |
23 | 51321 | Компијутерска графика и дизајн | 5 | 2 | 2 | 6 |
24 | 51322 | Методика наставе информатике | 6 | 4 | 3 | 10 |
25 | 51323 | Оперативни системи | 6 | 2 | 2 | 6 |
26 | 51324 | Мултимедијални системи у настави информатике | 6 | 2 | 3 | 7 |
27 | 51325 | Психологија | 6 | 3 | 3 | 8 |
Укупно часова активне наставе | 21 | 22 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ЧЕТВРТА ГОДИНА | ||||||
28 | 51411 | Рачунарски алати | 7 | 3 | 3 | 6 |
29 | 51422 | Теорија информација и заштитно кодовање | 7 | 3 | 3 | 6 |
30 | Блок 4 | Изборни блок 4 | 7 | |||
7 | 51413 | Електронско пословање | 4 | 4 | 10 | |
8 | 51414 | Операциона истраживања | 4 | 4 | 10 | |
31 | 51421 | Софтверско инжењерство | 8 | 3 | 3 | 6 |
32 | Блок 5 | Изборни блок 5 | 8 | |||
9 | 51422 | Веб програмирање | 4 | 4 | 10 | |
10 | 51423 | Основи вештачке инталигенције | 4 | 4 | 10 | |
33 | 51424 | Дизајнирање корисничког интерфејса | 8 | 3 | 3 | 6 |
34 | 51425 | Стручна пракса | 8 | 6 | ||
35 | 51426 | Завршни рад | 8 | 10 | ||
Укупно часова активне наставе | 20 | 20 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 |
ИНФОРМАТИКА је област која се прогресивно развија као императив савременог пословања и рада. Развој привреде и друштва у целини подразумева висок ниво ИТ знања а тиме и висок ниво образовања ИТ стручњака.
У складу са претходним одредницама ЦИЉ студијског програма Информатика подразумева образовање и креирање кадрова оспособљених за широк спектар информатичких компентеција из домена рачунарског хардвера, оперативних система, професионалне примене апликативних софтвера различите намене, база података, објектно орјентисаног програмирања, модерне примене интернет технологија, електронског пословања, Web дизајна и програмирања у Интернет окружењу, пројектовања информационих система, рачунарских мрежа, апликативне примене мултимедијалних алата, математичког моделирања и других информатичких дисциплина.
Такође циљ је крирање ИТ профила који поуздано, професионално, тимски, са изграђеним осећајем за значај информација могу под вођством ИТ стручњака академског нивоа реализовати најсложеније захтеве у простору информационо- комуникационих технологија.
Циљеви студијског програма су:Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области информатике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Универзитету у Приштини - Природно-математичког факултета.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (предавањима, вежбања, семинарски радови, колоквијуми, тестови, и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета, него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.
Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно дипломирани информатичари, стекли низ креативних способности које би их оспособиле за запошљавање, а које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира.
Током студија се посебна пажња поклања стицању најновијих знања из информатичких технологија које се прогресивно усавршавају, а све у циљу решавања сложених практичних проблема из различитих сфера живота и рада.
Студијски програм Информатика основних академских студија садржи све основне елементе курикулума, који важе за област рачунарских наука, те као такав се изводи на готово свим високошколским установама овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле Болоњску реформу, а које изводе образовање у области рачунарских наука.
Да би се осигурала компатибилност предложеног студијског програма Информатика основних академских студиja и одговарајућих студијских програма из европског образовног простора извршена је детаљна анализа и поређење.
Компатибилност студија овог студијског програма осигурана је задржавањем услова уписа, темељне структуре и садржаја програма. Уочљив је значајн квалитет, савременост и међународна усаглашеност овог предложеног студијског програма, са студијским програмима овог типа, који се реализују на иностраним високо школским установама, посебно у оквиру европског образованог простора.
Поређење програма према заступљености појединих главних група предмета показује значајан степен њихове усаглашености, док су извесна минимална оступања присутна код изборних предмета. Уз то, многи предмети предложеног и упоредивих студијских програма имају сличне садржаје, али им се називи донекле разликују.
Р.бр. | Шиф. Пред. | Назив предмета | Сем. | Пред | Вежбе | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|---|---|
ПРВА ГОДИНА | ||||||
1 | 51111 | Линеарна алгебра | 1 | 3 | 3 | 7 |
2 | 51112 | Основи рачунарске технике | 1 | 3 | 3 | 7 |
3 | 51113 | Физика за информатичаре | 1 | 2 | 2 | 6 |
4 | 51114 | Енглески језик 1 | 1 | 1 | 1 | 4 |
5 | 51115 | Аналитичка геометрија | 1 | 2 | 2 | 6 |
6 | 51121 | Енглески језик 2 | 2 | 1 | 1 | 4 |
7 | 51122 | Математичка анализа | 2 | 2 | 2 | 6 |
8 | 51123 | Алгоритми и структура података | 2 | 2 | 3 | 7 |
9 | 51124 | Електроника за информатичаре | 2 | 2 | 2 | 6 |
10 | 51125 | Архитектура и организацијa дигиталних рачунара | 2 | 3 | 2 | 7 |
Укупно часова активне наставе | 21 | 21 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||
11 | 51211 | Дискретне структуре | 3 | 3 | 3 | 7 |
12 | 51212 | Објектно орјентисано програмирање | 3 | 2 | 3 | 7 |
13 | 51213 | Енглески језик 3 | 3 | 1 | 1 | 4 |
14 | 51214 | Вероватноћа и статистика | 3 | 3 | 3 | 7 |
15 | Блок 1 | Изборни блок 1 | 3 | |||
1 | 51216 | Увод Web и интернет технологије | 3 | 3 | 7 | |
2 | 51217 | Развој веб апликација | 3 | 3 | 7 | |
16 | 51221 | Комуницирање и односи са јавношћу | 4 | 2 | 2 | 6 |
17 | Блок 2 | Изборни блок 2 | 4 | |||
3 | 51222 | Рачунарске мреже | 4 | 3 | 10 | |
4 | 51223 | Сигурност и заштита рачунарских система | 4 | 3 | 10 | |
18 | 51224 | Енглески језик 4 | 4 | 1 | 1 | 4 |
19 | 51225 | Нумеричка анализа | 4 | 3 | 3 | 7 |
Укупно часова активне наставе | 22 | 22 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||
20 | 51311 | Педагогија | 5 | 3 | 3 | 8 |
21 | 51312 | Базе података | 5 | 2 | 3 | 7 |
22 | Блок 3 | Изборни блок 3 | 5 | |||
5 | 51313 | Електронска управа | 3 | 3 | 8 | |
6 | 51314 | Учење на даљину | 3 | 3 | 8 | |
23 | 51321 | Компијутерска графика и дизајн | 5 | 2 | 2 | 6 |
24 | 51322 | Методика наставе информатике | 6 | 4 | 3 | 10 |
25 | 51323 | Оперативни системи | 6 | 2 | 2 | 6 |
26 | 51324 | Мултимедијални системи у настави информатике | 6 | 2 | 3 | 7 |
27 | 51325 | Психологија | 6 | 3 | 3 | 8 |
Укупно часова активне наставе | 21 | 22 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ЧЕТВРТА ГОДИНА | ||||||
28 | 51411 | Рачунарски алати | 7 | 3 | 3 | 6 |
29 | 51422 | Теорија информација и заштитно кодовање | 7 | 3 | 3 | 6 |
30 | Блок 4 | Изборни блок 4 | 7 | |||
7 | 51413 | Електронско пословање | 4 | 4 | 10 | |
8 | 51414 | Операциона истраживања | 4 | 4 | 10 | |
31 | 51421 | Софтверско инжењерство | 8 | 3 | 3 | 6 |
32 | Блок 5 | Изборни блок 5 | 8 | |||
9 | 51422 | Веб програмирање | 4 | 4 | 10 | |
10 | 51423 | Основи вештачке инталигенције | 4 | 4 | 10 | |
33 | 51424 | Дизајнирање корисничког интерфејса | 8 | 3 | 3 | 6 |
34 | 51425 | Стручна пракса | 8 | 6 | ||
35 | 51426 | Завршни рад | 8 | 10 | ||
Укупно часова активне наставе | 20 | 20 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 |
ИНФОРМАТИКА је област која се прогресивно развија као императив савременог пословања и рада. Развој привреде и друштва у целини подразумева висок ниво ИТ знања а тиме и висок ниво образовања ИТ стручњака.
У складу са претходним одредницама ЦИЉ студијског програма Информатика подразумева образовање и креирање кадрова оспособљених за широк спектар информатичких компентеција из домена рачунарског хардвера, оперативних система, професионалне примене апликативних софтвера различите намене, база података, објектно орјентисаног програмирања, модерне примене интернет технологија, електронског пословања, Web дизајна и програмирања у Интернет окружењу, пројектовања информационих система, рачунарских мрежа, апликативне примене мултимедијалних алата, математичког моделирања и других информатичких дисциплина.
Такође циљ је крирање ИТ профила који поуздано, професионално, тимски, са изграђеним осећајем за значај информација могу под вођством ИТ стручњака академског нивоа реализовати најсложеније захтеве у простору информационо- комуникационих технологија.
Циљеви студијског програма су:Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области информатике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Универзитету у Приштини - Природно-математичког факултета.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (предавањима, вежбања, семинарски радови, колоквијуми, тестови, и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета, него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.
Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно дипломирани информатичари, стекли низ креативних способности које би их оспособиле за запошљавање, а које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира.
Током студија се посебна пажња поклања стицању најновијих знања из информатичких технологија које се прогресивно усавршавају, а све у циљу решавања сложених практичних проблема из различитих сфера живота и рада.
Студијски програм Информатика основних академских студија садржи све основне елементе курикулума, који важе за област рачунарских наука, те као такав се изводи на готово свим високошколским установама овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле Болоњску реформу, а које изводе образовање у области рачунарских наука.
Да би се осигурала компатибилност предложеног студијског програма Информатика основних академских студиja и одговарајућих студијских програма из европског образовног простора извршена је детаљна анализа и поређење.
Компатибилност студија овог студијског програма осигурана је задржавањем услова уписа, темељне структуре и садржаја програма. Уочљив је значајн квалитет, савременост и међународна усаглашеност овог предложеног студијског програма, са студијским програмима овог типа, који се реализују на иностраним високо школским установама, посебно у оквиру европског образованог простора.
Поређење програма према заступљености појединих главних група предмета показује значајан степен њихове усаглашености, док су извесна минимална оступања присутна код изборних предмета. Уз то, многи предмети предложеног и упоредивих студијских програма имају сличне садржаје, али им се називи донекле разликују.
Р.бр. | Шиф. Пред. | Назив предмета | Сем. | Пред | Вежбе | ЕСПБ |
---|---|---|---|---|---|---|
ПРВА ГОДИНА | ||||||
1 | 51121 | Линеарна алгебра | 1 | 3 | 3 | 7 |
2 | 51122 | Техничке основе информатике | 1 | 2 | 2 | 7 |
3 | 51123 | Физика за информатичаре | 1 | 2 | 2 | 6 |
4 | 51124 | Енглески језик 1 | 1 | 1 | 1 | 4 |
5 | 51125 | Математичка логика | 1 | 2 | 2 | 6 |
6 | 51211 | Енглески језик 2 | 2 | 1 | 1 | 4 |
7 | 51222 | Математичка анализа | 2 | 3 | 2 | 6 |
8 | 51233 | Програмирање 1 | 2 | 2 | 3 | 7 |
9 | 51234 | Електроника за информатичаре | 2 | 2 | 2 | 6 |
10 | 51235 | Архитектура и организацији рачунарских система | 2 | 3 | 3 | 7 |
Укупно часова активне наставе | 21 | 21 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ДРУГА ГОДИНА | ||||||
11 | 51331 | Дискретне структуре | 3 | 3 | 3 | 7 |
12 | 51332 | Програмирање 2 | 3 | 2 | 3 | 7 |
13 | 51313 | Енглески језик 3 | 3 | 1 | 1 | 4 |
14 | 51334 | Вероватноћа и статистика | 3 | 3 | 3 | 7 |
15 | Блок 1 | Изборни блок 1 | 3 | |||
1 | 51375 | Увод Web-WWW | 3 | 2 | 7 | |
2 | 51376 | Теорија система | 3 | 2 | 7 | |
16 | 51431 | Методика наставе информатике | 4 | 2 | 2 | 6 |
17 | Блок 2 | Изборни блок 2 | 4 | |||
3 | 51442 | Рачунарске мреже | 4 | 4 | 10 | |
4 | 51443 | Оперативни системи | 4 | 4 | 10 | |
18 | 51414 | Енглески језик 4 | 4 | 1 | 1 | 4 |
19 | 51621 | Нумеричка анализа | 4 | 3 | 3 | 8 |
Укупно часова активне наставе | 22 | 22 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ТРЕЋА ГОДИНА | ||||||
20 | 51521 | Педагогија са психологијом | 5 | 2 | 2 | 7 |
21 | 51442 | Рачунарски алати | 5 | 4 | 3 | 10 |
22 | Блок 3 | Изборни блок 3 | 5 | |||
5 | 51533 | Објектно оријент. програмирање у C++ | 4 | 4 | 12 | |
6 | 51534 | Објектно оријентисано моделовање | 4 | 4 | 12 | |
23 | 51641 | Рачунарска графика | 6 | 4 | 4 | 10 |
24 | 51622 | Вештина комуницирања | 6 | 2 | 3 | 7 |
25 | 51643 | Сигурност и заштита рачунарских система | 6 | 3 | 2 | 7 |
26 | 51644 | Интернет технологије | 6 | 2 | 3 | 7 |
Укупно часова активне наставе | 21 | 21 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 | |||||
ЧЕТВРТА ГОДИНА | ||||||
27 | 51741 | Базе података | 7 | 3 | 3 | 7 |
28 | 51742 | Теорија информације | 7 | 3 | 3 | 7 |
29 | Блок 4 | Изборни блок 4 | 7 | |||
7 | 51744 | Електронско пословање | 4 | 4 | 10 | |
8 | 51745 | Електронско издаваштво | 4 | 4 | 10 | |
30 | 51831 | Софтверско инжењерство | 8 | 3 | 3 | 7 |
31 | Блок 5 | Изборни блок 5 | 8 | |||
9 | 51832 | Клијент сервер системи | 4 | 4 | 10 | |
10 | 51833 | Развој софтвера | 4 | 4 | 10 | |
32 | 51844 | Мултимедијални системи | 8 | 3 | 3 | 7 |
33 | 51845 | Завршни рад | 8 | 12 | ||
Укупно часова активне наставе | 20 | 20 | ||||
Укупно ЕПСБ | 60 |
ИНФОРМАТИКА је област која се прогресивно развија као императив савременог пословања и рада. Развој привреде и друштва у целини подразумева висок ниво ИТ знања а тиме и висок ниво образовања ИТ стручњака.
У складу са претходним одредницама ЦИЉ студијског програма Информатика подразумева образовање и креирање кадрова оспособљених за широк спектар информатичких компентеција из домена рачунарског хардвера, оперативних система, професионалне примене апликативних софтвера различите намене, база података, објектно орјентисаног програмирања, модерне примене интернет технологија, електронског пословања, Web дизајна и програмирања у Интернет окружењу, пројектовања информационих система, рачунарских мрежа, апликативне примене мултимедијалних алата, математичког моделирања и других информатичких дисциплина.
Такође циљ је крирање ИТ профила који поуздано, професионално, тимски, са изграђеним осећајем за значај информација могу под вођством ИТ стручњака академског нивоа реализовати најсложеније захтеве у простору информационо- комуникационих технологија.
Циљеви студијског програма су:Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области информатике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Универзитету у Приштини - Природно-математичког факултета.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (предавањима, вежбања, семинарски радови, колоквијуми, тестови, и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета, него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.
Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно дипломирани информатичари, стекли низ креативних способности које би их оспособиле за запошљавање, а које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира.
Током студија се посебна пажња поклања стицању најновијих знања из информатичких технологија које се прогресивно усавршавају, а све у циљу решавања сложених практичних проблема из различитих сфера живота и рада.
Студијски програм Информатика основних академских студија садржи све основне елементе курикулума, који важе за област рачунарских наука, те као такав се изводи на готово свим високошколским установама овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле Болоњску реформу, а које изводе образовање у области рачунарских наука.
Да би се осигурала компатибилност предложеног студијског програма Информатика основних академских студиja и одговарајућих студијских програма из европског образовног простора извршена је детаљна анализа и поређење.
Компатибилност студија овог студијског програма осигурана је задржавањем услова уписа, темељне структуре и садржаја програма. Уочљив је значајн квалитет, савременост и међународна усаглашеност овог предложеног студијског програма, са студијским програмима овог типа, који се реализују на иностраним високо школским установама, посебно у оквиру европског образованог простора.
Поређење програма према заступљености појединих главних група предмета показује значајан степен њихове усаглашености, док су извесна минимална оступања присутна код изборних предмета. Уз то, многи предмети предложеног и упоредивих студијских програма имају сличне садржаје, али им се називи донекле разликују.