Мастер академске студије Информатике

Циљ Мастер академских студија информатике је формирање ИТ кадрова који лако могу пронаћи своје место у мозаику коплексне структуре трећег таласа и информатичког доба.

Циљеви студијског програма Мастер академске студије Информатике су:

• припрема за даље школовање на докторским академским студијама;
• да студенти буду оспособљени за учествовање у раду развојних софтверских тимова као и оспособљени да решавају нестандардне проблеме који се јављају у информатичкој пракси;
• да студенти буду оспособљни за праћење савремених кретања у ИТ сфери и даље самостално усавршавање из области рачунарских наука, коришћењем стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија;
• да студенти буду оспособљни за рад на пословима наставника информатике у основним и средњим школама, развију логичко мишљење, прецизно изражавање, прилагодљивост новим ситуацијама и способност примене теоријских знања у пракси;
• да студенти буду оспособљни за усвајање комплексних математичких принципа на чијим основама се заснива модерна информатика, чиме се отвара могућност и да дају допринос изучавању информатичких наука.

Наведени циљеви се постижу кроз:

• развијање способности схватања и формулисања проблема, рачунарски подржано моделирање система у циљу решавања наведених проблема;
• развијање способности учења и развоја нових модела, техника и технологија;
• подстицање комуникативности и тимског рада;
• упознавање са основним правцима развоја ИТ, интердисциплинарности развоја, као и основним концептима и методама који се примењују;

Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.

Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области информатике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Универзитету у Приштини - Природно-математичког факултета.

Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (предавањима, вежбања, семинарски радови, колоквијуми, тестови, и друго).

Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијском програму и методама наставе.

Савладавањем студијског програма Информатика студент стиче следеће опште способности:

• способност логичког мишљења, формулисања претпоставки, и извођења сопствених закључака;
• способност овладавања методама, поступцима и процесима истраживања комуникације на професионалном нивоу и тимског рада;
• способност анализе, синтезе и предвиђања решења и последица;
• способност за професионално напредовање;
• способност праћења и разумевања савремених кретања, како у струци, тако и у друштвеном окружењу;
• способност примене знања у пракси;
• способност критичког и самокритичког мишљења и приступа;
• способност презентовања резултата свог рада;
• способност поштовања професионалне етике.

Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште и предметно-специфичне способности:

• темељно познавање и разумевање дисциплина рачунарских наука;
• познавање, разумевање и способност примене савремених информационих технологија;
• решавање конкретних решења уз уптребу научних метода и поступака;
• разумевање савремених кретања у области информатике;
• способност повезивања основних знања из различитих области рачунарских наука и њихове примене;
• способност примене стечених знања у решавању практичних проблема;
• способност праћења и примене новина у струци;
• способност за коришћење стручне литературе и савремених информационо-комуникационих технологија у овладавању знањима одговарајућег подручја;
• способност анализе и процене исправности резултата свог и туђег рада;
• способност за наставак школовања на докторским студијама.

Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно мастер информатичари, стекли низ креативних способности које би их оспособиле за запошљавање, а које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира.

Током студија се посебна пажња поклања стицању најновијих знања из информатичких технологија које се прогресивно усавршавају, а све у циљу решавања сложених практичних проблема из различитих сфера живота и рада.

Студијски програм Информатика мастер студије садржи све основне елементе курикулума, који важе за област рачунарских наука, те као такав се изводи на готово свим високошколским установама овога типа у свету.

Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.

У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области рачунарских наука.

Да би се осигурала компатибилност предложеног студијског програма Информатика основних академских студиja и одговарајућих студијских програма из европског образовног простора извршена је детаљна анализа и поређење.

Компатибилност студија овог студијског програма осигурана је задржавањем услова уписа, темељне структуре и садржаја програма. Уочљив је значајн квалитет, савременост и међународна усаглашеност овог предложеног студијског програма, са студијским програмима овог типа, који се реализују на иностраним високо школским установама, посебно у оквиру европског образованог простора.

Поређење програма према заступљености појединих главних група предмета показује значајан степен њихове усаглашености, док су извесна минимална одступања присутна код изборних предмета. Уз то, многи предмети предложеног и упоредивих студијских програма имају сличне садржаје, али им се називи донекле разликују.