Циљеви студијског програма мастер академских студија усмерени су ка стицању стручних компетенција и академских вештина из специфичних области примењене, експерименталне и теоријске физике, уз коришћење савремених метода наставе, алата и технологија за учење. Примарни циљ је развој креативних способности, аналитичког и критичког мишљења и приступа за решавање практичних проблема, постизање стручне зрелости, имплементирање метода за даље проширивање знања и развијање вештина за успешно савладавање будућих професионалних изазова.
Циљ студијског програма је да студент достигне квалификацију мастер физичар за коју је потребно:
Циљеви студијског програма се постижу кроз:
Студијским програмом су дефинисане методе за стицање компетенција и академских вештина:
Циљеви студијског програма су усаглашени са основним задацима и циљевима образовања Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини, Националним оквиром квалификација (НОКС) и сагласни су са савременим захтевима тржишта рада и привредног развоја.
Редни број | Шифра | Назив | Сем. | Активна настава | Ост. | ЕСПБ | Обавезни/ Изборни О/И |
Тип предмета | ||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
П | В | ДОН | СИР/ПИР | |||||||||
ПРВА ГОДИНА (ЗАВРШНА ГОДИНА) | ||||||||||||
1. | 32131 | Микроелектроника и наноелектроника | 1 | 3 | 3 | 0 | 0 | 8 | O | НС | ||
2. | ИИ1 | Изборнa групa 1 | 1 | 2 | 2 | 0 | 0 | 6 | И | НС /ТМ | ||
1. | 32132 | Физика оптичких таласовода | НС | |||||||||
2. | 321211 | Нумеричке методе у физици | ТМ | |||||||||
3. | ИИ2 | Изборнa групa 2 | 1 | 2 | 2 | 0 | 0 | 6 | И | СА/ТМ | ||
1. | 32141 | Соларна енергетика | СА | |||||||||
2. | 321222 | Савремена наставна средства | ТМ | |||||||||
4. | 32133 | Радиоекологија и заштита животне средине | 1 | 3 | 0 | 3 | 0 | 8 | О | TM | ||
5. | INF038 | Алати и технологије за електронско учење | 2 | 3 | 2 | 0 | 0 | 7 | О | НС | ||
6. | ИИ3 | Изборнa групa 3 | 2 | 3 | 2 | 0 | 0 | 7 | И | НС/ СА | ||
1. | 32231 | Фотоника | НС | |||||||||
2. | 32241 | Одабрана поглавља примењене оптике | СА | |||||||||
7. | 322F | СИР | 2 | 0 | 0 | 0 | 10 | 7 | О | АО | ||
8. | 32242 | Стручна пракса | 2 | 0 | 0 | 0 | 0 | 6 | 3 | О | СА | |
9. | 32244 | Мастер рад | 2 | 0 | 0 | 0 | 1 | 1 | 8 | O/И | СА | |
Укупно часова (предавања+вежбе, ДОН, СИР/ПИР, остали часови) и ЕСПБ на години | 16 | 11 | 3 | 11 | 7 | 60 | ||||||
Укупно часова активне наставе на години | 41 | |||||||||||
Укупно часова активне наставе, остали часови и бодова за све године студија | 41 | 7 | 60 | |||||||||
Циљеви студијског програма мастер академских студија усмерени су ка стицању стручних компетенција и академских вештина из специфичних области примењене, експерименталне и теоријске физике, уз коришћење савремених метода наставе, алата и технологија за учење. Примарни циљ је развој креативних способности, аналитичког и критичког мишљења и приступа за решавање практичних проблема, постизање стручне зрелости, имплементирање метода за даље проширивање знања и развијање вештина за успешно савладавање будућих професионалних изазова.
Циљ студијског програма је да студент достигне квалификацију мастер физичар за коју је потребно:
Циљеви студијског програма се постижу кроз:
Студијским програмом су дефинисане методе за стицање компетенција и академских вештина:
Циљеви студијског програма су усаглашени са основним задацима и циљевима образовања Природно-математичког факултета Универзитета у Приштини, Националним оквиром квалификација (НОКС) и сагласни су са савременим захтевима тржишта рада и привредног развоја.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће опште способности:
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
Исходи учења се описују према дескрипторима исхода учења националног оквира квалификација. Исход студијског програма је стицање свих неопходних компетенција за образовање стручњака високо образовног профила. Стручњаци овог профила су оспособљени за самосталан рад, разумевање и решавање проблематике из области физике и сродних дисциплина као и за креативан приступ у извршавању задатака. Звање које се стиче након завршетка овог нивоа студија је дипломирани физичар – мастер. Тиме се омогућује успешно извођење свих облика наставе физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама. Академско образовани физичари поседују компетентност у европским и светским оквирима, и имају могуђност запошљавања у научно истраживачким установама и привреди уз могућност наставка студирања на специјалистичким и докторским студијама у земљи и иностранству.
Студијски програм Физика мастер академских студија садржи све основне елементе курикулума, који важе за област физичких наука, те као такав се изводи на готово свим високошколским установама овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.
Да би се осигурала компатибилност предложеног студијског програма Физика мастер академских студија и одговарајућих студијских програма из европског образовног простора извршена је детаљна анализа и поређење.
Компатибилност студија овог студијског програма осигурана је задржавањем услова уписа, темељне структуре и садржаја програма. Уочљив је значајан квалитет, савременост и међународна усаглашеност овог предложеног студијског програма, са студијским програмима овог типа, који се реализују на иностраним високо школским установама, посебно у оквиру европског образованог простора.
Поређење програма према заступљености појединих главних група предмета показује значајан степен њихове усаглашености, док су извесна минимална оступања присутна код изборних предмета. Уз то, многи предмети предложеног и упоредивих студијских програма имају сличне садржаје, али им се називи донекле разликују.
Р.Б. | Шифра предмета | Назив предмета |
С | Тип | Статус предмета |
Часови активне наставе | Остали часови |
ЕСПБ | |||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
П | В | ДОН | СИР | ||||||||
ПРВА ГОДИНА | |||||||||||
1. | 32131 | Савремена теоријска физика | 1 | ТМ | O | 3 | 3 | 0 | 0 | 8 | |
2. | 32132 | Савремена експериментална физика | 1 | НС | O | 3 | 0 | 3 | 0 | 8 | |
3. | 32143 | Физика плазме | 1 | СА | O | 2 | 2 | 0 | 0 | 7 | |
4. | ИИ1 | Изборнa групa 1 | 1 | ||||||||
1 | 32281 | Физика и техника ласера | НС | И | 2 | 2 | 0 | 0 | 7 | ||
2 | 32282 | Квантна елетроника и нелинеарна електродинамика | НС | И | 2 | 2 | 0 | 0 | 7 | ||
5. | 32216 | Физика материјала | 2 | АО | О | 2 | 2 | 0 | 0 | 8 | |
6. | 32217 | Студијски истраживачки рад | 2 | АО | O | 0 | 0 | 0 | 16 | 10 | |
7. | 32247 | Мастер рад | 2 | 12 | |||||||
Часова активне наставе на години студија | 12 | 9 | 3 | 16 | 60 | ||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 40 | |||||||||||
Укупно часова активне наставе на години студија = 40 | |||||||||||
Укупно ЕСПБ бодова | 60 |
Циљ Мастер академских студија физике је да обезбеди студентима систематско проширено и продубљено знање напредних принципа савремене физике, потребне за успешан рад у струци или наставак школовања на докторским студијама.
Предвиђени циљеви студијског програма Мастер академске студије физике су:
Наведени циљеви се постижу кроз:
Природно-математички факултет Универзитета у Приштини је у оквиру Стратегије обезбеђења квалитета дефинисао основне задатке и циљеве, са којима су циљеви студијског програма у потпуности усклађени.
Циљеви студијског програма усмерени су ка стицању академских вештина, развоју креативних способности и постизању стручности у области физике, сагласни су са захтевима времена, са захтевима тржишта рада (знања), и усаглашени су са основним задацима и циљевима образовања на Природно-математичком факултету.
Већа ефикасност процеса студирања омогућена је чињеницом да су сви предмети једносеместрални и да је систем напредовања студената динамичан, тако да, у зависности од предмета, 30-70 % резултата студент стиче у предиспитним обавезама (рачунске и лабораторијске вежбе, студијске посете физичким лабораторијама и институтима, семинарски радови, колоквијуми, тестови, практичан рад у настави и друго).
Улога студената у постизању циљева студијског програма је вишеструка. Организација курикулума омогућава да студенти самостално креирају свој образовни профил не само кроз бирање изборних предмета него и кроз укључивање у интерну евалуацију програма, квалитета наставника и наставног процеса, а тиме и у иницирање промена у студијскм програму и методама наставе.
Исход процеса студирања је стручњак са високим академским образовањем, са значајно ширим и темељнијим знањем у односу на основно високошколско образовање, а који располаже интегрисаним знањем и способношћу разумевања научне проблематике из области физике. Компетенције дипломираних студената у складу су са изабраним предметима мастер академских студија.
Савладавањем студијског програма студент стиче следеће предметно-специфичне способности:
Из наведених компетенција проистичу основни очекивани исход студијског програма, према којима би свршени студенти, односно мастер физичари, стекли низ креативних способности које представљају скуп вештина које би просечан студент требало да зна, уме и да може да демонстрира. Оне би их оспособиле за запошљавање као професора физике у основним школама, гимназијама и средњим стручним школама, а такође и у научно истраживачким установама и привреди и омогућиле даљи наставак школовања, како у земљи тако и у иностранству, на докторским академским студијама.
Студијски програм мастер академских студија садржи све основне елементе курикулума за физику, који се изводе на великом броју високошколских установа овога типа у свету.
Готово сви сегменти студијског програма, као што су академски назив, трајање и вредност у ЕСПБ, назив и садржај понуђених предмета, начини полагања испита, исходи учења и компетенције наставника, усаглашени су са највећим бројем високошколских установа европског образовног простора.
У том контексту треба нагласити да је овај студијски програм конципиран на основу позитивног искуства европских високошколских установа које су успешно примениле болоњску реформу, а које изводе образовање у области физичких наука.